Arhiljevica

Arhiljevica (Serbian Cyrillic: Архиљевица) is the name of a lost medieval village and monastery (dedicated to the "Holy Mother of God") which existed during the Serbian Empire and its aftermath. It was in the possession of the Dejanović noble family. Based on Emperor Stefan Dušan's charter dating to 10 August 1354,[1] Arhiljevica was situated where the granted villages of Podlešane, Izvor and Rućinci lay, on the slopes of Jezer (Kumanovska Crna Gora).[2] The fact that Dejan built Arhiljevica rather than renovated it is evidence of his economic strength.[3]

References

1. Blagojević 2007, pp. 448–449.
2. Narodni muzej u Vranju 1986, p. 169

   Севастократор Дејан, зет цара Душана по сестри Теодори (у калуђерству Евдокији), држао је кумановско-прешевску удолину, а то је део самог језгра Балкана. [...] „Брат царства ми севастократор Дејан"\ Судећи према овој повељи, Архиљевица се налазила тамо где су дарована села Подлешане, Извор и Рућинци, а то је Куманов- ска Црна гора, односно падине Језерске планине. [...] оснивачу државе Дејановића, написао је Миодраг Рајичић и навео сву важнију литературу и изворе.1 Он закључује да је Дејан умро измећу 1366. и 1371. године.2 Дејан је саградио цркву свете Богородице „у својој баштини, ...

3. Mihaljčić 1989, pp. 79–81.

Sources

• Blagojević, Miloš (2007). "Zakon gospodina Konstantina i carice Jevdokije" (PDF). Recueil des travaux de l'Institut d'études byzantines. 44. Belgrade: Institute for Byzantine Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Archived from the original (PDF) on 2014-03-04.
• Mihaljčić, Rade (1989) [1975]. Kraj srpskog carstva (in Serbian). Belgrade: Beogradski izdavačko-grafički zavod. ISBN 9788613003465.
• Narodni muzej u Vranju (1986). Vranjski glasnik (in Serbian). Vol. 19–20. Vranje: Narodni muzej u Vranju.
• Novaković, S. (1912). Zakonski spomenici srpskih država srednjega veka. Beograd.
• Rajičić, M. (1954). Osnovno jezgro države Dejanovića. {{cite book}}: |work= ignored (help)