Đurađ and his brother Aleksa (Lješ) were lords of the territory of Paštrovići (Luštica and hills above Kotor and Budva) during the reign of Balša III.[2] The Đurašević family was a branch of the Kalođurđević family.[3] Its members held the most distinct positions in the court of Balša III.[4] Đurađ was the head of the family.[5] Đurađ was one of the witnesses listed in the charter issued by Balša III when he founded a church of the Praskvica Monastery in 1413. Đurađ's son and Aleksa Paštrović, an envoy of Sandalj Hranić, were also present.[6] Đurašević was elected as a witness and maybe the executor of the charter of Balša III because at that time he ruled over Paštrovići, Luštica and the hills above Kotor and Budva.[7]
After the death of Balša III they refused Venetian invitations to switch sides and to accept Venetian suzerainty remaining loyal to the new lord of Zeta, Serbian Despot Stefan Lazarević.[8] They controlled 10 salt ponds in Grbalj valley near Kotor.[9] Đurađ and his brother Aleksa built the Kom Monastery in the period between 1415 and 1427, when Upper Zeta was held by the Crnojevići.[10]
On 10 March 1420 Venetians promised to appoint Đurađ and his brother Aleksa (Lješ) as governors of Budva.[11]
Тако су и браћа Ђурађ Ђурашевић Црнојевић и Љеш Алекса Ђурашевић Црнојевић у време Балше III Балшића, управљали Паштровићима, Луштицом и брдским крајевима изнад Котора и Будве.
^Ivan Božić (1979). Nemirno Pomorje XV veka. Srpska književna zadruga. p. 132. Retrieved 11 January 2014. Породица Ђурашевић из Паштровића припадала је Кало- ђурђевићима
^Blagojević, Miloš (2001). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (in Serbian). Službeni list SRJ. p. 166. Избор Ђурђа Ђурашевића за милосника није био случајан. У доба издавања већ поменуте повеље којом се оснива манастир Св. Николе у Прасквици, војвода Ђурађ Ђурашевић управљао је „Паштровићима, Луштицом и ...
Примамљивим млетачким позивима нису се одазвали ниЂурашевићи нити су помишљали да заузму одметнички став свогпретходника Радича Црнојевића. Поред Ђурђа, и Љеш је постао„деспота Степана воевода
Од 143 сона поља которска је општина располагала еамо са 32, док су остала припадала Балши (34), зетском митрополиту (24), Луштичанима (27), Ђурашевићима (10),
^Dimitrije M. Kalezić (2002). I - O. Savremena administracija. p. 1010. Retrieved 23 April 2013. КОМ, манастир са храмом посвећеним Успењу Прес- вете Богородице подигнутје између 1415. и 1427. год. на источним падинама острва Одринска гора, западно од Жабљака Црнојевића, као задужбина Ђурђа и Љеша Црнојевића, који се у историјским изворима иомињу између 1403. и 1435.
