Žarko P. Todorović "Valter" (lahir di Beograd pada tahun 1907 - meninggal di Paris pada tahun 2000)[2] adalah salah satu pemimpin gerakan perlawanan Chetnik di wilayah Yugoslavia yang diduduki oleh Jerman Nazi selama Perang Dunia II. Ia menjabat sebagai komandan markas bawah tanah Chetnik di Beograd.[3][4][5][6]
Kehidupan awal
Todorović dilahirkan di kota Beograd pada tahun 1907. Ia mengenyam pendidikan di Akademi Militer dan kemudian masuk École Militaire di Paris, Prancis, dan dilatih sebagai perwira. Di situ ia menghadiri kelas yang diajarkan oleh Charles de Gaulle.
Sebelum Perang Dunia II, Todorović berpangkat mayor di Angkatan Darat Kerajaan Yugoslavia dan pernah bekerja di satuan intelijen Komando Tertinggi.[2]
Penangkapan
Selama Perang Dunia II, ia pernah ditangkap tiga kali. Penangkapan pertama terjadi pada akhir Juli 1941 ketika Jerman berhasil memecahkan sandi yang digunakan oleh Todorović.[7][8] Namun, ia berhasil lolos, dan ia lalu melawan perintah Komando Tertinggi dan menyerahkan komando atas markas di Beograd kepada Mayor Radoslav Đurić. Ia kemudian meneruskan perlawanannya di Kroasia.[9] Pada Februari 1943, ia ditangkap oleh Gestapo dan ia dibawa ke Zagreb untuk diinterogasi, tetapi ia berhasil lolos dari penjara berkat bantuan dari petugas intelijen Ustaše Zvonko Katalinić dan seorang petugas dari Kementerian Dalam Negeri Kroasia.[10] Setelah itu, ia dimanfaatkan oleh Hans Helm, seorang atase Jerman dari Kementerian Dalam Negeri Kroasia, untuk mencari anggota jaringan intelijennya yang lain. Setelah Helm berhasil mengumpulkan data mengenai jaringan intelijen Todorović, ia ditangkap lagi dan dikirim ke Kamp Konsentrasi Mauthausen pada tanggal 9 September 1943.[10] Todorović berhasil bertahan di Mauthausen hingga berakhirnya perang.
Seusai perang
Setelah dibebaskan, Todorović bergabung dengan Legiun Asing Prancis dan berpangkat Letnan Kolonel. Ia mengabdi selama sepuluh tahun dan pernah bertempur di Indochina. Setelah tugasnya selesai, ia mendapat kewarganegaraan Prancis dan diterima di Staf Umum Angkatan Darat Prancis hingga ia akhirnya pensiun dengan pangkat Kolonel Staf Umum.[2]
Todorović meninggal di Paris sekitar tahun 2000.
Catatan kaki
- ^ Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945. Istorijski arhiv Beograda. 1984. hlm. 2.
...Тодоровић Жарко-Валтер...
- ^ a b c Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 14 (četnička dokumenta), Vojnoistorijski institut, Beograd.
- ^ Matić, Milan B.; Vesović, Milan (1995). Ravnogorska ideja u štampi i propagandi četničkog pokreta u Srbiji 1941-1944. ISI. hlm. 16.
Обавештајном службом у тој почетној фази руководили су браћа Бошко и Жарко Тодоровић, мајори и капетан Александар Михаиловић, каснији командант Команде Београда.
- ^ Istorija XX veka: zbornik radova. Narodna knjiga. 1959. hlm. 178.
U Beogradu je glavni bio Zarko Todorovic, tada major gene- ralátabni.
- ^ Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945. Istorijski arhiv Beograda. 1984. hlm. 462.
У Београду су деловали и обавештајни органи Команде северних покрајина Драже Михаиловића. ... Међутим, с обзиром да је командант те Команде био мајор Жарко Тодоровић „Валтер", који је и у бившој ...
- ^ Minić, Miloš (1993). Oslobodilački ili građanski rat u Jugoslaviji 1941-1945. Agencija "Mir". hlm. 78.
Михаиловић је у лето 1941. био формирао у Београду илегални четнички штаб под командом мајора Жарка Тодоровића.
- ^ Plećaš, Neđeljko B. (1983). Ratne godine: 1941-1945. Kosovo Publishing Company. hlm. 198.
Грацијани нам је рекао да су и Немци пробили Михајловићеву шифру и да су тако преко депеше сазнали где ће се командант Београда, мајор Жарко Тодоровић, са неким састати, па су га ту сачекали и ухапсили.
- ^ Sotirović, Dragan; Jovanović, Branko; Dimitrijević, Bojan (2004). Srbija i Ravna Gora. Институт за савремену историју (Belgrade, Serbia). hlm. 343.
- ^ Simić, Mihailo (2000). Draža, Broz, IB: nepoznato u poznatom. Filip Višnjić. hlm. 20.
Серафим нам је рекао да је командант Београда Жарко Тодоровић отишао по наређењу у Хрватску, а да је дужност команданта Београда предао ђенералштабном мајору Радославу Ђурићу.
- ^ a b (Milovanović 1984)
Daftar pustaka
