Несмотря на то, что за образец структуры подразделений брался опыт Югославской народной армии, бригады и батальоны ВРС насчитывали меньше людей, чем аналогичные им подразделения в федеральной армии. Также большинство из них создавались по территориальному признаку: город или община формировали несколько частей, которые пополнялись местными жителями. В этих же населенные пунктах располагались тыловые части. Таким образом, основные силы ВРС было тяжело перебрасывать с одного участка фронта на другой[1].
Блажановић J. Генерали Војске Републике Српске. — Бања Лука: Борачка организациjа Републике Српске, 2005. — 304 с.
Боројевић Д., Ивић Д. Војска Републике Српске: 12. мај 1992 — 31. децембар 2005. — Рума: Штампа, 2014. — 393 с. — ISBN 978-86-918217-0-8.
Боројевић Д., Ивић Д. Орлови са Врбаса. — Рума: Штампа, 2014.
Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović. Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992-2015. — Ruma: Štampa, 2016. — 341 с. — ISBN 978-86-86031-23-5.
Dimitrijević B. Modernizacija i intervencija: jugoslovenske oklopne jedinice. — Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2010. — 406 p. — 400 экз. — ISBN 978-86-7403-138-4.
Dimitrijević B. Vazdušni rat nad Republikom Srpskom i Republikom Srpskom Krajinom. — Beograd: Planeta print, 2017. — 374 с. — ISBN 978-86-87877-07-8.
Radinović R. Laži o sarajevskom ratištu. — Beograd: Svet knjige, 2004. — 261 p. — 1000 экз. — ISBN 86-7396-076-2.