Stevanović was born in Starac, near Preševo in the Ottoman Empire (now in Serbia).[1] He was a teacher by profession.[2]
After Vasilije Trbić had organized the self-defence of the village of Jablanica, he went on to Starac, which already had 30 organized and loyal fighters, from which he chose Rista Starački as commander.[3]
He was later excluded from the Board, due to foreign[clarification needed] influence, and became a night-watch of the Committee in Belgrade.[1] Others that had been excluded for various reasons of insubordination were Jovan Dovezenski, Vanđel Skopljanče, Emilio Milutinović, Jovan Pešić, Vladimir Kovačević and Trenko Rujanović.[4] Despite being excluded, he asked the Central Board several times for a band, though he was always rejected.[1] He left the night-watch and then travelled to Ristovac, Pirot and Kragujevac.[1] It was unlikely that an unemployed could travel that much, so the police soon noticed him.[1] In 1908, he was a member of the Congress as a secretary of priest Novak Ristović.[2] In 1924, he, Janko Pešić and Danilo Dimitrijević opened a shoe factory in Vranje.[5]
Овај Одбор износи још један пример туђег утицаја а то је: Риста Стевановић звани Старачки, (родом је из Старца) био је раније четник и вођа па је као неваљао искључен. Овај је човек (прошлог лета) био у ноћним стражарима [...] Риста Старачки, бивши четник 35-40 год. из Прешева, био после четовања неко време нопни стражар.
Прво организујем село Јабланицу, које је имало око 15 кућа, а затим от- почнем организовање села Старца, и кад сам већ имао тридесетак људи добро ор- ганизованих и оданих, изаберем између њих некога Ристу Илића, који се доцније звао Риста Старачки, ...
^Miodrag Pešić (1975). Vranje. Samoupravna interesna zajednica kulture ops̈tine Vranje. Јанко Пешић, Риста Стевановић и Данило Димитри- јевић удружили су капитал 1924. године и отворили фаб- рику обуће у „Марганској кафани" (у главној улици, где је сада сервис ...
