Mrkšina crkva printing house

Mrkšina crkva printing house
A page from the Four Gospels printed at the Mrkšina crkva printing house in 1562
Statusdefunct (1566)
PredecessorBelgrade printing house
Founded1562
FounderHieromonk Mardarije
Country of originSerbia
Headquarters locationKosjerić
Publication typessrbulje
Owner(s)Monastery of Mrkšina Crkva

The Mrkšina crkva printing house (Serbian: Штампарија Манастира Мркшина Црква; Мркшиначка штампарија)[1] was a printing house established in 1562 in the Monastery of Mrkšina Crkva in village Kosjerić in Ottoman Serbia (today a town in Serbia). This printing house was operational until 1566 and printed two srbulje books, The Four Gospels (Четворојеванђеље) in 1562 and The Flower Triod (Триод Цветни) in 1566.[2] In 1567 the Ottomans destroyed the church and its printing house.

Location

Today the exact location of this printing house is unknown. There are different theories about exact location of the monastery and its printing house, but all of them agree that it was somewhere near Kosjerić.[3] One of the most possible locations is above the county house and mouth of the river Kladoroba and Skrapež.[4]

Printing

The books created in the printing house were edited and printed by Hieromonk Mardarije.[5] According to some sources, it was Mardarije who inspired first Dmitrović and then Trojan Gundulić to invest in a printing business and organized all activities during the set up of the printing house in Belgrade.[6] Some sources explain that Mardarije moved a printing press from Belgrade to Mrkšina crkva monastery.[7][8] Two books were printed in the Mrkšina crkva printing house:[9]

  • The Four Gospels (Четворојеванђеље) in 1562 and
  • The Flower Triod (Триод Цветни) in 1566.

The Flower Triod is recognizable because in this book Mardarije preferred to use figural motifs instead of the ornaments.[10] This book was printed on 1 September 1566 by Hieromonk Mardarije, priest Živko and deacon Radul.[11] This was the last book printed in the Mrkšina crkva printing house in 1566.[12]

Aftermath

In 1567 the Ottomans burned the church and its printing house,[13] while the monks fled to Rača monastery, similar to monks from Rujno Monastery printing house who fled there after 1537.[14] After the printing house became defunct in 1566, no other such operation existed in Ottoman Serbia until 1831.[15]

Legacy

Two copies of the Four Gospels printed at Mrkšina crkva are still preserved in the Monastery of the Holy Trinity of Pljevlja, one copy in Monastery Ždrebaonik and two in Cetinje Monastery.[16] A street in Kosjerić heading to the supposed place of the Mrkšina crkva is named Zoupan Mrkša.[13]

See also

References

  1. ^ Lazar Plavšić (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX veka. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. p. 126. ШТАМПАРИЈА МАНАСТИРА МРКШИНА ЦРКВА
  2. ^ Proceedings in history. Odeljenje za društvene nauke, Matica srpska. 1979. p. 221. Мркшина Црква 1562–1566
  3. ^ Uzicki zbornik. 1989. p. 114. Сви који су до сада о томе писали слажу се само у једном, да је Мркшина црква била негде око Косјерића.
  4. ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Матица српска. 1991. p. 513.
  5. ^ Uzicki zbornik. 1989. p. 114.
  6. ^ Srpsko geografsko društvo (1922). Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie. Srpsko geografsko društvo. p. 189. Сва три, пак, записа утврђују : да је јеромонах Мардарије, оснивач штампарије, био један од калуђера велике главе и истрајне ...
  7. ^ Annuaire du musee de la ville de Beograd. Beogradske novine. 1955. p. 91. Неки наши научници сматрају да је ту штампарију понео собом у Мркшину Цркву јеромонах Мардарије.
  8. ^ Vojska. Vojnoizdavački i novinski centar. 2004. p. 167. Штампарија из Београда пренета је у Мркшину цркву код ...
  9. ^ Историски записи. с.н. 1994. p. 198.
  10. ^ Medaković, Dejan (1996). Izabrane srpske teme: studije i prilozi. Beogradski izdavačko-grafički zavod. p. 119. ISBN 9788613007883. Нешто доцније, 1562-65, срећемо још једном његово име у штампарији Мркшине цркве. Ту су штампане две књиге, а нарочито је занимљив Цветни Триод, у којем је Мардарије фигуралне мотиве претпоставио орнаменталним.
  11. ^ Archivum philologicum et linguisticum. Matica srpska. 1968. p. 273.
  12. ^ Zavičaj. Matica iseljenika Crne Gore. 1981. p. 28. Последња штампарија манастира Мркшина цркве престала је да ради 1566. године.
  13. ^ a b "Decision of the Assembly of Kosjerić municipality, 9 February 2012" (PDF). kosjeric.rs. Retrieved 2015-02-11.
  14. ^ Brastvo. Društvo sv. Save. 1930. p. 77. Да су калуђери манастира Рујна, после 1537, а Мркшине Цркве после 1566 год. напустили своје манастире, ...
  15. ^ Budiša, Dražen (1984). Počeci tiskarstva u evropskih naroda. Kršćanska sadašnjost. p. 194. Od prestanka rada Stamparije manastira Mrksina crkva pa do 1831. go- dine u Srbiji nije bilo átamparija ...
  16. ^ Starine Crne Gore. Obod. 1963. p. 10. Из штампарије Мркшине цркве из 1562. године сачувана су два Четворојеванђеља у манастиру Св. Тројице код Пљеваља, једно у манастиру Ждребаонику и два у Цетињском ...

Sources

Further reading

  • Pavle Ivić; Mitar Pešikan (1995). "Serbian Printing". The History of Serbian Culture. Project Rastko.