Despot Badžović

Despot Badžović
Born1850
Kruševo, Monastir Vilayet, Ottoman Empire
Died30 November 1932 (aged 81–82)
Vladičin Han, Vardar Banovina, Kingdom of Yugoslavia
Occupationteacher
LanguageMacedonian (referred by Badžević as "Serbo-Macedonian dialect")
Citizenship
Educationtheology
Alma materSecond Department of the Belgrade Orthodox Seminary
Notable worksAlphabet book for Macedonian Schools in Turkish Empire
Relativesbrothers Đorđe and Kuzman
True speech of the Serbo - Macedonians, 1885.

Despot S. Badžović (Serbian: Деспот С. Баџовић, Macedonian: Деспот Баџовиќ) (1850 — 30 November 1930) was a teacher and an activist of the Serbian national movement in Macedonia.[1] Badžović was also one of the early Macedonists, who developed some kind of pro-Serbian Slav Macedonian identity.[2]

Teacher in Kruševo

Despot Badžović and his brother Đorđe graduated at the Second Department of the Belgrade Orthodox Seminary[3] founded by Miloš Milojević. In 1871 Badžović opened a Serbian school in Kruševo for about 60 students where he and his brother Đorđe were the first teachers.[4][5] Đorđe left the school in 1875 to become a teacher in Smilevo, and Despot left in 1876 to live in Serbia. Their brother Kuzman and his wife, Jelena Badžović, replaced them as teachers.[6][7]

Move to Serbia

During the Serbian-Ottoman War Badžović distinguished himself by mobilizing volunteers who illegally crossed the Ottoman-Serbian border to join Serbian forces[8] and as a company commander.[9] After the war ended in February 1877, Despot became a scribe in the Pčinja District.

On 20 May 1877 Badžović was in the delegation of “Serbs of Old Serbia" who asked the government of Serbia to liberate and unite Old Serbia with the Principality of Serbia.[10][11] They also informed representatives of the Great Powers and the Emperor of Russia of their demands.[12] In the same year Badžović became a member of the Committee for the Liberation of Old Serbia and Macedonia.[13]

On 20 May 1879 Badžović suggested to the Serbian Ministry of Internal Affairs that Serbian forces should enter Macedonia to incite rebellion against the Ottomans.[11]

Primers

At the end of 1879, with approval of Matija Ban, Badžović published the 'Alphabet Textook for Serbo-Macedonian Primary Schools' (Serbian: Буквар за србо-македонске основне школе) written on "Serbo-Macedonian dialect".[4] Matija Ban proposed to the government of the Principality of Serbia to establish the Main Board with eight members who would maintain the connection with smaller sub boards in smaller places in the Old Serbia and Macedonia.[14] Minister of Education Vladan Đorđević engaged Badžović to participate in composing of the alphabet book for the Serbian Schools in Macedonia. He adapted his earlier alphabet book and sent it to the Ministry of Education of Serbia under a new name 'Alphabet book for Macedonian Schools in Turkish Empire' (Serbian: Буквар за македонски училишта у Турској Царевини).[15]

Notable works

  • Kojoj slovenskoj grani pripadaju Sloveni u gornjoj Albaniji i u Makedoniji. Stampano u Deržavnoj štampariji. 1878.
  • Искрена реч Србо-Македонцима. Belgrade: Трговачка Штампарија. 1885.
  • Predlog za sporazum između Srba, Grka i Bugara o savezu balkanskih naroda. Štamp. Ane M. Draškocija. 1893.
  • Македонско Питање, Предлог за споразум« измсђу Срба, Грка и Бугара о Савезу балканских народа - В. Градиште, шт. Штампарија Ане М. Драшхоција, 1893

See also

References

  1. ^ Biografije A - B (PDF). Matica Srpska. p. 49. Archived from the original (PDF) on 2011-09-16. Баџовић, Деспот, учитељ, национални радник (Крушево, Битољски округ, 1850 — Владичин Хан, 30. ХI 1932)
  2. ^ Roumen Daskalov, Tchavdar Marinov eds., Entangled Histories of the Balkans - Volume One: National Ideologies and Language Policies, Balkan Studies Library, RILL, 2013, ISBN 900425076X, p. 317.
  3. ^ Bosanska vila. 1904. p. 348. Retrieved 22 May 2013.
  4. ^ a b Zbornik Matice srpske za istoriju. Матица. 1992. p. 55. Retrieved 22 May 2013.
  5. ^ Godišnjica Nikole Čupića. 1914. p. 315. Retrieved 22 May 2013. Сам Деспот С. Баџовић пише у једном београдском листу, 16/VII 1904 године, да је с великим сметњама отворио српску школу у Крушеву 1873 године. Он вели: „Ни претње бугарског владике Натанаила; ни интриге...
  6. ^ Jugoslovenski istorijski časopis. Savez društava istoričara Jugoslavije. 1976. p. 160. Retrieved 23 May 2013. учителот Деспот Баџовиќ, брат на Кузмана
  7. ^ Godišnjica Nikole Čupića. 1914. p. 315. Retrieved 22 May 2013. Деспот и Ђока Баџовићи. Учитељевали су заједно до 1875 год., кад је Ђока отишао у Смиљево. 1876 год. Деспот Баџовић отишао је у Србију. 1876 учитељевала је Јемена Баџовићка, а 1877 радила је заједно са својим мужем
  8. ^ Đorđe Lekić (1995). Kosovo i metohija tokom vekova: zublja. NILP "Panorama". p. 39. Retrieved 23 May 2013.
  9. ^ Simpozijum oslobodilacki pokreti jugoslovenskih naroda od XVI veka do pocetka Prvog Svetskog Rata. Branko Bajid. 1976. p. 187. Retrieved 23 May 2013.
  10. ^ Stojan Novaković; Andrej Mitrović (1996). Stojanu Novakoviću u spomen: o osamdesetogodišnjici smrti. Srpska književna zadruga. p. 68. ISBN 9788637906247. Retrieved 21 May 2013. Представници Ста- росрбијанаца, које су предводили јеромонах дечански Сава, Тодор Станковић из Ниша и Деспот Баџовић из Крушева, дошли су у мају 1877. у Београд с представком за српску владу којом су тражили ослобођење и уједињење Старе Србије са Кнежевином Србијом.
  11. ^ a b Блаже Ристовски (1999). Историја на македонската нација (in Macedonian). МАН. p. 57. ISBN 978-9989-649-57-8. Retrieved 25 May 2013. Зашто, уште на 20 мај 1879 година Деспот Баџовиќ му предлага на српското Министер- ство за надворешни работи да се испратат српски чети во Македонија за да се опфати целата земја и востанието да изгледа
  12. ^ Stojan Novaković; Andrej Mitrović (1996). Stojanu Novakoviću u spomen: o osamdesetogodišnjici smrti. Srpska književna zadruga. p. 68. ISBN 9788637906247. Retrieved 21 May 2013.
  13. ^ Dragoslav Srejović; Slavko Gavrilović; Sima M. Ćirković (1983). Istorija srpskog naroda: knj. Od Berlinskog kongresa do Ujedinjenja 1878-1918 (2 v.). Srpska književna zadruga. p. 291. Retrieved 21 May 2013.
  14. ^ Slavenko Terzić; Slavko Gavrilović (1992). Srbija i Grčka: (1856-1903) : borba za Balkan. Istorijski institut. p. 222. ISBN 9788677430030. Retrieved 23 May 2013.
  15. ^ Istorijski časopis. Institut. 1965. p. 150. Retrieved 23 May 2013. Деспот Баџовић је радо прихватио предлог дра Владана Ђорђевића и после краће прераде свог ранијег буквара, послао га Министарству просвете под насловом Буквар за македонски училишта у Турској Царевини.